Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Globalizacija i transnacionalne kompanije". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 1. UVOD

U ovom radu pokušaću da objasnim šta je to globalizacija, transnacionalne kompanije i internacionalizacija proizvodnje. Jedno od najbitnijih obeležja ekonomske globalizacije su upravo transnacionalne kompanije. Pored transnacionalnih kompanija važnu ulogu u globalizaciji zauzimaju i vodeće ekonomske i finansijske institucije kao što su Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija i Međunarodni monetarni fond, o kojima u uvom tekstu neće biti puno reči. U procesu ekonomske globalizacije transnacionalne kompanije zauzimaju veoma važnu poziciju koja je neretko važnija i od samih država. Naime velike sile da bi postigle svoje ciljeve često vrše ucene i pritiske na male države. Zbog načina na koji to rade i snagama koje tom prilikom koriste danas se uglavnom govori o ekonomskom ratovanju. Danas se koriste ekonomska sredstva u političke i vojne svrhe, i time se slabe i ekonomski nedovoljno razvijene zemlje podčinjavaju jačima. U tom „ratovanju“ transnacionalne kompanije su glavno oružje. Po njihovoj logici kontrole tržišta i dominacije kao i izvoza kapitala nastaje potreba da se ovladaju nove tehnologije i znanja da bi se opstalo u takvom okruženju, jer ekonomsko ratovanje traje neprekidno. Zbog toga je informacija ključni elemement, posebno ako je pravovremena i tačna. Prava informacija se može porediti sa kapitalom koji je uložen u neku operaciju.

Internacionalizacija proizvodnje i potrošnje u savremenoj svetskoj privredi je dosegla razmere koje teško mogu ostati neprimećene običnom čoveku. Ipak, pronicanje u suštinu i razumevanje efekata i značaja ovog procesa za razvoj svetske privrede, ali i nacionalnih privreda ponaosob, tema je kojom se već decenijama bavi ekonomska stručna javnost širom planete. Jedinstvenog stava nema. Jedni su skloni glorifikaciji, drugi satanizaciji ovog procesa. Dok prvi u njemu vide izvor ekonomskog razvoja i boljeg zadovoljenja ljudskih potreba, drugi ga vide kao ograničenje nacionalnog ekonomskog razvoja i gubljenje nacionalnog identiteta. Sve ovo upućuje na postojanje visoke subjektivnosti u proceni značaja i efekata internacionalizacije svetske privrede. Možemo reći da su koristi i troškovi ovog procesa „u očima posmatrača“.. U ljudskoj je prirodi da „traži“ krivca za svoj loš položaj. Oni koji se smatraju ugroženim u procesu internacionalizacije svetske privrede su upravo u transnacionalnim kompanijama pronašli „uljeza“ koji ugrožava razvoj domaće privrede i ostavlja ljude bez posla. One su svuda oko nas, beskrupulozne, moćne, uticajne i sebične, a sa druge strane, tajanstvene i nedodirljive. Tako su transnacionalne kompanije za mnoge ljude dobile obeležje neke nedokučive sile od čijeg delanja zavisimo, a na koje ne možemo da utičemo. Ipak, nema ničeg toliko misterioznog u transnacionalnim kompanijama. Problem je samo pronići u suštinu onoga što ih pokreće.

2. GLOBALIZACIJA

Globalizacija označava ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta. Globalizacija je kontroverzan proces. Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila jedinstvenog svetskog tržišta, podstiče konkurenciju i razvoj. Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da onemoguće stvaranje konkurenata sa kojinma bi morali deliti tržište. Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim firmama. Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti razvoj. Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura. Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide pretnju utvrđenim vrednostima i pravilima. Globalizacija se karakteriše kroz:

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]